topleft topright
Почетна Православље
Православље
Катихизис ПДФ Испис Е-маил



Епископ Данило
Епископ Амфилохије

 

Нема лепше вере од хришћанске


  
 

О ТАЈНИ ВЕРЕ

 

Шта је права вера?

 

  Права вера је вера у једнога Бога у Тројици, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. Бог је Биће без почетка и без краја. Он је Дух који се не види, али је свуда присутан, све види, све зна, све може, о свему брине. Бог је пун љубави према свим људима и свима створењима.

 

Ко је Бог?

 

  Права вера, вера православна открива нам и јавља велику тајну да је Бог не само један него и тројичан. Бог је Света Тројица: Бог Отац, Бог Син, и Бог Дух Свети. То нису три Бога, него само један, јер Три Божанске Личности имају једну исту суштину, као и једну љубав, једну мудрост, један живот и све неизмерно богатство божанских вечних сила и енергија. У Име тога јединога Бога се ми крштавамо. Ту своју веру у једнога Бога Оца и Сина и Духа Светога ми исповедамо сваки пут када ставимо на себе знак часнога Крста. Када се крстимо, ми саставимо три прста десне руке да назначимо да је нераздељива Тројица – један Бог.

 

Какав је Бог?

 

  Бог је Љубав. Несебична Љубав. И пре стварања света Бог Отац није био сам (као што то уче верске вође Јевреја и мухамеданаца), него је волео Сина и Духа Светога. Свети Дух је волео Оца и Сина. То значи да је Бог Љубав од вечности, не само у времену. Света Тројица служи нам за пример како и ми, људи који смо створене личности, и различити по народности и образовању, можемо уз помоћ Божије Љубави да постанемо једно богочовечанско Тело, тј. Црква, а да при том сједињењу не изгубимо посебне одлике сваке личности.

 

Ко је човек?

 

  Човек је украс свих Божијих створења. Бог га је обдарио својим ликом и подарио му моћ вечног живота. Створио га је од разумне душе и дивног тела, да би тело служило разумној души, а обоје да би постало храм животворне Тројице. Као што Бог није сам, тако ни човек није сам, него има безброј браће и на небу и на земљи.

Опширније...
 
Православље ПДФ Испис Е-маил

Gospod Isus HristosПравославну Цркву је основао сам Господ Исус Христос и она представља живи израз Његовог присуства у историји људског рода. Православље се посебно одликује богатим литургијским животом и својом вјерношћу апостолском предању. Православни хришћани вјерују да је управо њихова Црква сачувала пуноћу предања и континуитета древне Цркве, за разлику од осталих хришћанских вјероисповести које су у мањој или већој мјери одступиле од заједничког предања Цркве првих десет вјекова. Данас Православна Црква броји близу 300 милиона вјерника који живе у вјери и предању седам Васељенских Сабора. У грчком језику ријеч "ОРТОДОКСИЈА" означава право вјеровање и право слављење (Бога) и односи се на све оне хришћанске заједнице и појединце који су сачували вјеру утврђену светим саборима, насупрот онима који одступили од првобитне вјере и пали у јереси. Званични назив Цркве у њеним литургијским и канонским текстовима јесте "Православна Католичанска (= саборна) Црква".

 

Православна Црква је породица "аутокефалних" (независних) Цркава на челу са Васељенским Патријархом из Цариграда који поседује титуларни и почасни примат као први међу једнаким (primus inter pares). Православна Црква није централизована организација са једним првосвештеником на челу. Јединство Цркве се пре свега огледа у заједничкој вери и заједничком литургијском општењу и нико осим самог Христа није глава Цркве. Број аутокефалних цркава мијењао се кроз историју. Данас постоје следеће: Васељенска Патријаршија (у Цариграду), Александријска Патријаршија (у Египту), Антиохијска Патријаршија (са седиштем у Дамаску, Сирија), Јерусалимска Патријаршија (Израел), као и Руска, Српска, Румунска, Бугарска и Грузијска Патријаршија, те Цркве Кипра, Грчке, Пољске, Албаније и Америке.

Опширније...
 
Српска православна црква ПДФ Испис Е-маил

Pecka patrijarsijaСрпска Православна Црква је аутокефална, тј, црквено независна чланица породице Православних Цркава и највећим дијелом покрива подручје Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Пошто се број Срба који живе у иностранству посљедњих година нагло повећао, данас имамо српске православне парохије на свим континентима.

 

Одмах по доласку на Балкан српска племена су постепено покрштена и примила су православну хришћанску вјеру. Рукоположењем Св. Саве за првог аутокефалног Архиепископа Србије 1219. године разне српске области сједињене су у једну црквену цјелину под ду- ховним окриљем Православне Цркве Цариградске. Пошто је српска средњевјековна краљевина расла у величини и утицају, Стефан Душан, српски краљ од 1331. г. узео је титулу цара 1346. и као први српски цар владао до 1355. године. Следствено том развоју догађаја и Пећка Архиепископија подигнута је на ранг Патријаршије.

 

Период до доласка Турака био је вријеме великог успона и процвата Српске Православне Цркве. Након коначног пада Деспотовине 1459. под турску власт већи дио српских земаља постао је турски пашалук. После смрти патријарха Арсенија II 1463. године, његов наследник није био изабран, те је тако Српска Патријаршија de facto укинута и Српска Црква потпала под јурисдикцију Васељенске Патријаршије. На велико залагање српских епископа Патријаршија је поново обновљена 1557. г. у вријеме султана Сулејмана Величанственог. За патријарха у Пећи постасвљен је брат познатог Мехмед Паше Соколовића - Макарије.

Опширније...
 


Ваш добровољни прилог:

Износ:

Copyright © 2003-2008 St. Nicholas Serbian Orthodox Church
Developed by Zioncode Solutions