|
Када дођемо у цркву, не заборавимо да смо дошли у светињу. Зато и наше понашање мора да буде примjерено мjесту гдjе јесмо. На улазу у храм кратко застанемо и правилно се прекрстимо. Крсни знак на себе стављамо пажљиво и смирено, изражавајући вjеру у Господа, а не некако ужурбано и неповезано (неизражајно), као да се нечега стидимо. По уласку у храм цjеливамо икону постављену при средини цркве, а затим стајемо на слободно мjесто у храму одакле ћемо пратити богослужење и учествовати у њему. Док траје служба не прилазимо да цjеливамо иконе пред иконостасом, јер бисмо тиме могли да реметимо ред у цркви и ток богослужења. Ове иконе цjеливамо пре почетка или по завршетку службе.
Не заборавимо да је храм дом молитве; док смо у њему, осjећајмо се као да стојимо пред самим Богом, јер храм представља небо на земљи. Потрудимо се да се и умом и срцем, цијелим својим бићем, што више усредсредимо на молитву, да узмемо што више учешћа у богослужењу. Недолично је стално се окретати, смијати се или разговарати, и тако ометати присутне око себе. Свијеће ћемо купити и упалити у миру и тишини. Не задржавајмо се на пролазу кроз средину храма до цјеливајуће иконе, да би они који су стигли после нас могли да прођу. Док стојимо на молитви, потрудимо се да опростимо ближњима оно што су нам сагријешили, да би наше молитве биле из чистог срца, и као такве примљене од самога Господа. Тада ће и Он бити спреман да опрости нама наше гријехе. Ако имамо какав проблем, сачекајмо да се заврши служба, па се обратимо свештенику да са њим поразговарамо, да добијемо духовни савјет. Такође, за све што нам је нејасно или непознато из области наше вјере и духовног живота, обратимо се свештенику. Када изађемо из храма, не заборавимо да смо и даље православни хришћани, па се тако понашајмо и у свакодневном животу. |
