Храм Светог Николе у Милошевцу

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БРАКУ И ВАСПИТАЊУ ДЕЦЕ

Неопходно је позвати свештенике и молитвама и благословима утврдити супружнике у заједничком животу, да би љубав женикова ојачала и целомудреност невестина оснажила, да би све потпомогло настањивању врлина у њиховом дому, да би се лукавства ђаволска одагнала, а супружници провели живот у радости, уједињени помоћу Божјом.

Свети Јован Златоуст (38,539)

АБОРТУС (ЧЕДОМОРСТВО) - УБИСТВО СА ПРЕДУМИШЉАЈЕМ

Казни за убиство подлежу оне особе које смишљено уморе заметак у утроби. (Св. Василије Велики)

Жене које убију заметак у утроби, одлучују се од цркве до краја живота. (Св. Оци анкирског помесмог сабора)

Ми пак (новији св. оци) у намери да будемо човекољубиви наређујемо да такве издрже 10 година кајања. (21. правилa анкирског сабора)

Удостојене св. причешћа могу бити тек после 10 година кајања или у случају смртне опасности.

Прва Божја заповјест у Рају била је заповјест о посту, уздржавању од забрањеног плода. Као Творац човјека, Бог је знао колико лоше може бити робовање човјека своме стомаку, па је овом заповјешћу хтио да га као разумно и слободно биће опомене од тешког робовања својој тиелесној похоти.

Хришћански пост води поријекло од Господа Христа. Господ сам је постио 40 дана прије него што је почео да проповиједа своју науку. Као што је постио прије њега пророк Мојсије и други пророци, постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз вијекове. "Пост је све свете руководио у животу по Богу", каже свети Василије Велики.

У чему се састоји прави пост? Већина мисли да се пост састоји у уздржавању од забрањене врсте хране. Али важније је уздржавање од гријеха. Тек оба облика поста сачињавају прави пост, користан и за тело и за душу. Само тјелесни пост, без духовног, слаба је корист. Христос истиче прво пост унутрашњи, душевни па онда спољашњи, тјелесни, но не зато да би потцјенио тјелесни. И Он сам је постио тјелесно, да прво избистри извор, па онда реку, да прво очисти душу, па онда огледало душе. Прво човјек мора вољом, срцем и умом да усвоји пост, и то драговољно и радосно. Тако пост треба да је радост а не жалост. Циљ постаје очишћење тијела, јачање воље, уздизање душе. Постећи, хришћани се сјећају непрестано Христових страдања за њихово спасење. Душа има два крила којима лети ка небу: пост и молитву. Оне су лијек за душевне и телесне болести и од сваког демонског дејства. Сам Спаситељ је рекао: "Овај род се изгони само постом и молитвом". Њиме се душа и тело припремају да постану храм Духа Светога. Истински духовни живот је незамислив без поста.

Када дођемо у цркву, не заборавимо да смо дошли у светињу. Зато и наше понашање мора да буде примjерено мjесту гдjе јесмо.

На улазу у храм кратко застанемо и правилно се прекрстимо. Крсни знак на себе стављамо пажљиво и смирено, изражавајући вjеру у Господа, а не некако ужурбано и неповезано (неизражајно), као да се нечега стидимо.

По уласку у храм цjеливамо икону постављену при средини цркве, а затим стајемо на слободно мjесто у храму одакле ћемо пратити богослужење и учествовати у њему.

Док траје служба не прилазимо да цjеливамо иконе пред иконостасом, јер бисмо тиме могли да реметимо ред у цркви и ток богослужења. Ове иконе цjеливамо пре почетка или по завршетку службе.