Тропар, глас IV Као правило вjере и примjер
кротости, показа те стаду
твојему истина ствари.
Ради тога стекао си
смирењем висину
и сиромаштвом богатство,
оче архијереју Николаје,
моли Христа Бога да се
спасу душе наше.
РАСПОРЕД
БОГОСЛУЖЕЊА
Света Литургија
сваке недеље и празника
у 09.00 часова
|
Побрините се да cache директоријум буде отворен за писање.
|
Новости -
СПЦ
|
|
15.11.2009. 12:25 |
|
Данас, 15. новембра 2009. године, у 10,45 часова, на Војно-медицинској академији у Београду, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г.Г. ПАВЛЕ Његова Светост је био на Војно медицинској академији на лечењу од 13. новембра 2007. године.
Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.
Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. |
|
Опширније...
|
|
|
Новости -
Епархија
|
|
23.04.2009. 15:58 |
|
Свештенство и монаштво Епархије зворничко-тузланске обиљежиће 24.априла своју крсну славу, Источни петак, у храму преподобне мајке Параскеве у Угљевику.
Света Архијерејска Литургија почиње у 10 часова.
Икона Пресвете Богородице „Живоносни извор“ од 20.априла се налази у храму свете Петке у Угљевику, гдје ће остати до 3. маја и до тада ће свакодневно бити служени акатисти са почетком у 18 часова. |
|
Новости -
Епархија
|
|
19.04.2009. 15:54 |
|
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ У Бијељини, о Васкрсу 2009. године
ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, БЛАГОЧЕСТИВИ НАРОДЕ ЦРКВЕ НАШЕ,
 Вијест о Ваксрсењу Цара Славе одјекнулa je и проширилa се по васиони брже од свјетлости славећи побједу већу и славнију од свих које до тада бијаху извојеване. Оваплоћени Логос Божији, сличан човјеку у свему осим у гријеху, Васкрсава из гроба, смрћу уништивши смрт и свима дарива Живот Вјечни. Јер не бијаше могуће да Онај који је створио све буде држан у власти смрти. Ад се затресе од присуства Христовог и попуцаше окови свима онима који бијаху у стегама ђавољим.
Свијет не препозна одмах Истинског Месију, о коме пророци говорише. У свијету препуном мржње и испуњеног земаљском славом и благом, нудити љубав значило је бити осуђен од стране свијета препуног таштине и гријеха. Христос поручи свијету: „Љубите“, а свијет Њему одговори : „...Распни га, распни! Крв његова на нас и на дјецу нашу“(Лк.23,21, Мт.27,25). Христос поручи свијету: „Ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други“(Мт.5,30), а свијет, не губећи ни часа, пресуди му без кривице и осуди на крсно страдање. Ријечи мржње које позивају на разапињање слушамо свакога дана од робова гријеха и са истим ужасом оне одзвањају у ушима оних који са сузама у очима преживљавају заједно са Христом Голготу Великог Петка.
|
|
Опширније...
|
|
Новости -
Парохија
|
|
19.04.2009. 15:50 |
 Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав! Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништивши, и свима који су у гробовима живот дарова!
У рано васкршње јутро, три пута обилазимо око цркве и заустављамо се пред њеним затвореним вратима: то су последњи тренуци ћутања пре блеска васкршње радости, и у тим тренуцима се у нашим срцима, свесно или несвесно, јавља питање које се како каже Јеванђеље јавило и у срцима жена мироносица које су у рано јутро трећега дана по распећу, "док још беше мрак", дошле на Христов гроб. То питање гласи: "Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?". Хоће ли се још једном догодити то чудо? Хоће ли још једном ноћ постати светлија од свакога дана? Хоће ли се још једном преиспунити срца наша том необјаснивом радошћу која није од овога света, радошћу која ће сву ову ноћ и још толико идућих дана одјекивати у том сверадосном васкршњем поздраву: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе! |
|
Опширније...
|
|
Новости -
СПЦ
|
|
18.04.2009. 16:09 |
|
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О ВАСКРСУ 2009. ГОДИНЕ ПАВЛЕПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО КАРЛОВЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,
СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Рецимо, браћо, и онима који нас мрзе, опростимо све ради васкрсења. (Пасхална стихира)
И ове године у пролећне дане, драга браћо и сестре, у једнакој радости прослављамо највећи празник Цркве Божије, Васкрсење Христа Спаситеља. Сваке године у ово доба, када тајанствена сила живота буди обамрлу природу, слава Васкрслог Господа и у нама буди један светлији, светији и радоснији живот. Данас навиру узвишене мисли, рађају се дивна осећања и обузима нас једно свето и несвакидашње расположење. Са Васкрслим Господом и ми се уздижемо у један виши и садржајнији живот. Блиста у срцу нашем победнички сјај вечног живота који нам је даровао наш Васкрсли Искупитељ и Спаситељ. Као што је у оном тајанственом Почетку, на Божију Реч постао свет и у свету живот, тако је својом Божанском силом васкрснуо из мртвих Син Божији Исус Христос. Овај велики догађај тајанствен је као стварање света, чудесан и узвишен као права песма радости која се заорила над свеукупном Божанском творевином. Шта више, као пуноћа првог стварања и као ново стварање, он је још чудеснији и узвишенији како од првог стварања тако и од свих историјских збивања. |
|
Опширније...
|
|
Новости -
Парохија
|
|
04.03.2009. 21:12 |
|
Велика већина верујућих људи везује Велики Пост, пре свега, за кратку молитву, познату под именом "Великопосна молитва св. Јефрема Сиријског"[1]. Ова молитва се чита на крају сваког великопосног богослужења и њу верници читају током Великог Поста код својих кућа, у својим појединачним молитвеним правилима. Може се рећи да та моли-тва боље, једноставније и краће од било чега другог изражава смисао и дух онога што Хришћани већ вековима називају Великим Постом. |
|
Опширније...
|
|
Новости -
Парохија
|
|
02.03.2009. 20:53 |
|
Пост овај назива се Великим, и због посебне важности, и са своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена, од стране Цркве, ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао - после свога крштења, удаљивши се у пустињу - пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Св. четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи... дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лука 5, 35). |
|
Опширније...
|
|
|
|
|
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 Следећа > Крај >>
|
|
Страница 1 од 5 |
|
|
