|
05.12.2008. 14:24 |
Данас 5. децембра 2008. године у јутарњим сатима у Патријарашкој резиденцији у Переделкину надомак Москве упокојио се у Господу Патријарх московски и целе Русије Алексије II.
Патријарх је рођен као Алексије Михајлович Ридигер у Талину у Естонији, 23. фебруара 1929. године у породици руских емиграната, а потомак је племићке породице балтичких Немаца вон Ридигер која је у 18. веку прихватила православље.
Завршио је богословску семинарију у тадашњем Лењинграду а затим и богословску академију у Санкт Петерсбургу. Митрополит Григорије (Чуков) га је рукоположио у чин ђакона, а затим и у чин свештеника 1950. године. Замонашен је 3. марта 1961. године у Светотројичној лаври Светог Сергија, исте године изабран је за Епископа талинског и целе Естоније. Митрополит новгородски и лењинградски постаје 1986. Патријарх Алексије II уведен је у трон московских патријараха 1990 године након смрти патријарха Пимена. |
|
Опширније...
|
|
|
17.02.2008. 21:37 |
|
Свети архијерејски синод Српске православне цркве на својој ванредној седници одржаној у Патријаршији, 17. фебруара 2008. године, доноси следеће саопштење за домаћу и међународну јавност поводом најновијих збивања на Косову и Метохији:
Као што је то Црква и раније небројено пута чинила саопштава и сада да је Косово и Метохија било и треба да остане саставни део Србије, сагласно Повељи Уједињених нација, Одлуци Савета безбедности 1244, као и свим релевантним међународним конвенцијама о људским правима и правима народа и о неповредивости међународно признатих државних граница. Свако другачије решење представља гажење Божије и људске правде, као и насиље са дугорочним последицама, како за Балкан тако и за целу Европу. Сви међународно признати и потврђени уговори, непоништени до сада ни једним међународним актом, почевши од Уговора из 1913. године, међународних одлука из 1918. и 1945. године, до одлуке Савета безбедности 1244 из 1999. године, као и скорашњег пријема интегралне Србије у Уједињене нације, потврђују да изузимање Косова и Метохије из састава Србије представља насиље својствено само периодима окупација и тираније, за које смо се надали да је њихово време прошло у Европи и свету. У конкретном случају то представља ново озакоњење Отоманског вековног насиља и његових последица на овим просторима, као и поновну примену фашистичког решења (Мусолинијевог и Хитлеровог) косовског питања из времена Другог светског рата, када су Косово и Метохија били припојени тзв. Великој Албанији и када су стотине хиљада православних Срба протерани са својих вековних огњишта, као и 1999. године, с циљем да се никада више тамо не врате. |
|
Опширније...
|
|
|
|
|
|