|
Данас, 15. новембра 2009. године, у 10,45 часова, на Војно-медицинској академији у Београду, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Г.Г. ПАВЛЕ Његова Светост је био на Војно медицинској академији на лечењу од 13. новембра 2007. године.
Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.
Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
Изјава медијима Владике Василија о блаженопочившем Патријарху Павлу
 Пресељење у вјечност јесте природан процес јер када је Бог створио човјека, створио га је од праха земаљскога, и оживиo га је удахнувши у њега Дух Божански. Када кажемо да је неко умро то је онај моменат када се живо одваја од мртвога, када жива и бесмртна душа напушта трулежно и пропадљиво тијело. Сваки истински хришћанин треба да буде срећан ако има рашчишћене рачуне на овоме свијету за одлазак у вјечни свијет, пред лице Господње.
Данас смо добили тужну вијест да се наш Најсветији Патријарх,отац духовни и национални, преселио у вјечност. Ми плачемо као људи по слабости својој али свака суза наша је и радост јер ћемо имати моћног заступника пред пријестолом Свевишњег Господа. Радосни смо и поносни што смо имали таквог духовног родитеља и националног објединитеља који је својим молитвама, својим стремљењима и духовношћу плијенио не само васколики српски православни народ него и оне који су из српскога народа били против Српске Православне Цркве.
Блаженопочивши Патријарх Павле био је личност о којој ће се писати многе књиге. О њему ће писати социолози, философи, књижевници, пјесници и правници, јер све оно што је у једном човјеку сливено а што се добрим зове, налазило се у њему, у нашем Најсветијем Патријарху Павлу. Гдје год да је ишао, гдје год да се кретао, стално је носио бројаницу, молитвеник и Свето Писмо са собом имајући молитву у срцу и на уснама. Његова реченица одзвањала је у ушима цијелог свијета:"Будимо људи а никада нељуди".
Наша света Црква је ожалошћена јер смо изгубили велики стуб духовни, морални и национални. Изгубили смо личност која плијенила добротом и духовношћу комплетан епископат наше Свете Цркве и који је својим животом усмјеравао и давао примјере свима нама за живот по Христу и у Христу.
За Патријарха Павла можемо рећи оно што је казао свети апостол Павле: „Не живим више ја него Христос у мени“. У њему је заиста сваким дахом живота његовог живио Христос.
Стремио је неуморно за свету цркву да помогне свакоме ко је тражио Бога живога а онима који га нису тражили он је налазио пут и начин да им приђе и да их, тихим ријечима које су биле као мач јаке и оштре, опомене:“Сјети се човјече да имаш тијело које је прах али да имаш и бесмртну душу и зато води рачуна и о једном и о другом. Води рачуна да ти на првом мјесту буде оно што је вјечно а то је душа“.
Ми у Републици Српској се са посебном љубављу сјећамо њега, а вјерујем и православни Срби у Хртватској, како је тешкога и оронулога здравља ишао по беспућима Босне и Херцеговине и Хрватске и позивао народе на мир, слогу и јединство. У току минулог рата на овим просторима обилазећи страдалнике, гледао је рушевине и паљевине, тресао се од муке, јада и бола и молио Бога:“Господе, спаси нас од ове пошасти и помилуј Господе нас грешне“.
Много је патио током свога живота и мислим да је са том раном на души и отишао у вјечност. Патио је због свега онога што се дешавало на просторима Босне и Херцеговине, Хрватске, Косова и Метохије, гдје је био много година епископ. Замислите како је било његовој души, какве је ране доживљавао гледајући како безумници руше многе цркве које је он освештао,гледајући како руше оне храмове које су разрушени за вријеме отоманске империје, који су потом обновљени и он их је освештао, а потом су их безумници поново разрушили. Рана на рани. Данас је то све прах и пепео. Замислите како је било његовој души и срцу када је видио да се у његовом родном мјесту Кућанци у Хрватској, на дан његове интронизације, разара и уништава црква у којој је крштен. Замислите како му је било када је та црква обновљена послије Другог Свјетског рата па је опет разорена од стране безумника.
Безумници овога свијета, на овим просторима гдје живимо, проглашавали су га за подстрекача мржње, подстрекача да рат настане, подстрекача за етничко чишћење, чак су га називали геноцидном личношћу. Какав гријех пред Богом али и пред историјом нашега народа! Он је и тада ћутао и молио се за све.
Тежак живот му није био само за вријеме његове свете службе јер је у дјетињству веома рано остао без родитеља. Већ тада након губитка родитеља знао је да је у Господу сила и снага његова јер мален растом, он је духом био горостас и као ученик гимназије у Тузли, богослов у Сарајеву, вјероучитељ у Бањи Ковиљачи, монах сабрат манастира Раче, Епископ на Косову и Метохији и посебно као наш духовни отац и ујединитељ, као Патријарх српски.
Ко може подучавати и водити вјерни народ на тај начин? Само онај који дише Христом, живи за Христа и љуби ближње јер у свакоме види Христа, тј. лик Божији.
Позвали смо свештенство и монаштво да се у свим црквама, сутра на богослужењу, служи помен, да звона звоне како је то уобичајено, да све црквене заставе буду спуштене на пола копља, да на дан његове сахране у свим црквама звона брује тужно опомињући народ да нам се преселио у вјечност наш најсветији Патријарх, отац наш духовни и национални.
Такође, позивам наш благочестиви народ широм отечества нашег, наше отаџбине Републике Српске и других крајева, да на дан његове сахране организовано аутобусима крену ка прво-пријестолном граду Београду и узму молитвеног учешћа у испраћају у вјечност душе а и земних остатака нашег Патријарха. Свети Архијерејски Синод одлучио је да се опјело Његовој Светости служи у храму Светога Саве док ће земни остаци бити сахрањени 19. новембра у манастиру Раковица.
У недјељу, 22.новембра, поново ће се у свим црквама служити парастос послије литургије за покој његове племените душе. Народе, плачите сузама покајничким и молите се Богу јер смо изгубили један снажан стуб духовни и национални. Молимо се сви Богу али молимо и Патријарха нашега да се помоли Оцу небеском да дође достојан насљедник на свети трон светога Саве, да дође достојан насљедник нашега најсветијег Патријарха и оца Павла. |
