Храм Светог Николе у Милошевцу

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служиће данас, 6. децембра, парастос Блаженопочившем Патријарху Алексију II у цркви светог Ђорђа у Бијељини са почетком у 17 часова. У недјељу, 7. децембра, ће у свим црквама Епархије зворничко-тузланске, након Свете Литургије, бити служен парастос Блаженопочившем Патријарху Московском и цијеле Русије Алексију II.

Позивамо вјерни народ наше Свете Цркве да молитвено узме учешћа у парастосу за покој душе велике личности, великог човјека, великог духовника и пријатеља српског народа и цијелог рода људског, Свесветог Патријарха Алексија II.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, са своје данашње седнице одржане у Патријаршијском двору у Београду, обавештава јавност да је Његова Светост Патријарх српски Господин Павле, на основу члана 111. Устава Српске Православне Цркве, поднео молбу којом због здравствених разлога и немоћи умољава Свети Архијерејски Сабор да му, на своме предстојећем јесењем редовном заседању, 11. новембра 2008. године, одобри повлачење из активне службе.

Свети Архијерејски Синод је ову молбу Његове Светости Патријарха Павла доставио Светом Архијерејском Сабору у надлежност.

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
Е.Бр.589 од 24. јула 2008. године
У Бијељини

СВОМ ПАРОХИЈСКОМ СВЕШТЕНСТВУ И МАНАСТИРСКИМ УПРАВАМА
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ

У свим светим храмовима Епархије, сво свештенство и свештеномонаштво ће дана 10. августа 2008. године на Светој Литургији, а послије заамвоне молитве, одржати молебан за свеопште добро наше Отаџбине, за све оне који болују, пате и невино страдају, за умножење слоге, љубави, јединства и узајамног разумијевања у нашем Роду и широм свијета.

Вођени Христовом заповијешћу „да љубимо једни друге као што Он љуби нас“, том приликом одржати краћу проповијед о насушној потреби међусобне љубави и јединства једних са другима, јер смо због кршења ове заповијести Господње, кроз досадашњу историју врло често осјећали сву суровост коју живот може донијети једном човјеку и једном народу.

С Божијим и Светог Саве благословом,


ЕПИСКОП
ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКИ
+ Василије

Видовдан је у историји српској вододелница и мерило. Он дели нашу историју на догађаје „пре Косова" и на догађаје „после Косова". Овде реч „КОСОВО" није географија већ идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред сваког Србина понаособ још давне 1389 године.

Тада је Видовдан постао онтолошки најзначајнији датум у српској историји, догађај у коме је кулминирала сва наша историја од доласка на ову балканску ВЕТРОМЕТИНУ, с једне стране, и камен темљац на коме се градила сва наша историја од Косовске Битке па све до данас, с друге стране. Видовдан је постао сочиво које сабира у себи све што је светло, свето и честито било у нашем народу пре Косова, и које из себе шири и расипа светлоносне, светоносне и честитотворне зраке на сав наш народ и на сву нашу историју после Косова.

ДУХОВИ, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.

ПЕДЕСЕТНИЦА (грч. Πεντηκοστή), у Јудаизму педесети дан после Пасхе, или Празник седмица (2 Мој 34,22), или Празник жетве (2 Мој 23,16), или Дан првих плодова (4 Мој 28, 26). Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства, за шта нема библијског основа. Од 16. нисана (март-април) обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан Педесетнице, који је падао 6. сивана - негде крајем маја (2 Мој 23,16; 34,22; 3 Мој 23,15-22, 4 Мој 28). У време овог јеврејског празника у Јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других свештених књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји мушкарци били су обавезни да походе Храм у Јерусалиму.